Војна установа Моровић


Централни део или управа војне установе „Моровић“ се налази у храстовој шуми надомак села Моровић.
Насеље Моровић се убраја у најстарија у Срему. Бројни археолошки налази у ближој околини документују трагове живота још у најдубљој праисторији. Откриће римског гробља код Моровића, а нарочито велика налазишта сребрног новца из 3. века наше ере, јасно упућују на закључак да се ту налазило развијено римско насеље.


Што се тиче порекла имена Моровић, у првобитном облику Моровић се јавља као Марот. У историографији се налазе трагови да је Стеван Моровић са нешто војске и 32 фамилије дошао преко Босне. Ратнички расположен према Турцима, стиче симпатије ондашње Угарске. С краја XIII века постоји сачувана једна дародавница у којој се помиње Стеван Моровић, чији је један син добио на поклон нека имања у Вуковској жупанији, а касније и покровитељство над бенедиктинским манастиром у Манђелосу.
Тадашњу тврђаву обновио је или саградио бан Јован Моровић 1332. године. У XIV веку породица Моровић имала је готово неограничену власт и стекла огромно богатство. Припадала је најугледнијој властели у некадашњој Вуковској и Сремској жупанији, а центар њене моћи у западном Срему представљао је град Моровић. У борби против Турака нарочито се истакао феудалац Иван Моровић - бан Вуковске и Сремске жупаније. У то доба Сремских деспота долази са свих страна, а нарочито из Србије, много нових досељеника који чине брану Турској најезди у тврђави на ушћу Студве у Босут, и, како се претпоставља, у тврђави на окуци Босута код Шаркудина у атару Врањак. Од 1451. године Моровић се налази у рукама деспота Ђурђа Бранковића.
1484. године Угарски краљ Матија Корвин борави неколико дана у Моровићу и над градом преузима власт, а тврђаву предаје у посед своме сину Ивану Корвину.Штит Славоније, како су неки тада називали Моровић, доживљава време свог највећег средњовековног сјаја. Тврђави Моровић у то време припада 69 насељених места у Срему и Славонији.
Слабљењем угарске власти Моровић прелази у руке деспота Стевана Штиљановића. Од 1508. до 1529. године овај деспот води огорчене битке са Турцима."Смрт кривој сабљи", како су га називали, помиње се са страхопоштовањем и у редовима непријатеља.
1529. године Турци су срушили и последњи отпор и заузели Моровић као последње упориште у Срему. На челу турских одреда који су ушли у Моровић био је Ибрахим паша. Славни турски путописац Евлија Челебија пише да су Турци у Моровићу сместили сталну војничку посаду, али је у граду наставило да живи и хришћанско становништво. Он каже да је овај град по канону војводлук у Сремскоом санџаку. То је кадилук у рангу кадилука 150 акчи. Има много башти, у граду се налази заповедник тврђаве и 50 људи градске посаде. Изван тврђаве налази се 200 импозантних и одличних даском покривених кућа. Из градске тврђаве у ту варош се долази преко два дрвена моста, који се лако уклањају и исто тако постављају. До врха једног моста налази се само један хан. Сво становништво су бошњаци. Како немају чаршије и базара, одржава се недељни сајам.
Моровић је од турака ослобођен 1688. године.
У аустроугарском рату против Турака, Рат свете лиге, крајем XVII века, водиле су се честе борбе око моровићке тврђаве. После потписивања Карловачког мира у Сремским Карловцима 1699. године, Моровић је припао Аустрији и постао погранично место са капетанијом од 100 пешака,100 граничара и 50 коњаника. У попису из 1733. године посебно се издвајају град Моровић и село Моровић. О граду су изгубљени подаци, а за село се каже да има 23 дома и 103 становника. По подацима о визитацији из Моровића из 1754. године стоји да у Моровићу живи 145 католика, а број осталог становништва је непознат. Важност Моровића и његов утицај под Аустро-Угарском влашћу све више слаби и до краја се потпуно губи. Живот под спахијском управом био је изузетно тежак. Сматра се да је у то време из Моровића отишао већи број становника.

Сачуван је споменик првом пароброду који је 1860. године упловио у Моровић. Ради лакшег саобраћаја било је потребно направити мостове преко река Босута и Студве. Мостови челичне конструкције су изливени у Пешти и постављени у самом центру Моровића, на Босуту 1900, а на Студви 1902. године. Нешто раније постављен је челични мост преко Босута којим и данас пролази железничка пруга.  

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Временска прогноза


TripAdvisor

Пратите нас

Добро дошли...