Војна установа Моровић

Узгој коња на просторима садашње ергеле „Карађорђево“ започео је крајем 19. века. У почетку је то била Установа за одгајивање ждребади, која су набављана од приватних узгајивача или наруџбином мушког подмлатка из мађарске ергеле „Мезохеђеш“ а за потребе ремонта тадашњих војних јединица и ергеле „Мезохеђеш“. На простору данашњег Карађорђева постојало је у почетку само одгајалиште мушке ждребади. Само имање формирано је још за време Аустроугарске.
Штале у којима су грла и данас смештена изграђене су у периоду од 1901. до 1903. године. Поред штала засађени су дрвореди липе, као и дуж пута Доњи-Централни-Горњи мајур. Озелењавање је имало своју значајну улогу посматрано из хоризонта равнице.

Најбитнији фактори који су утицали на оснивање ергеле на садашњим просторима свакако су погодно тло за правилно формирање копита код ждребади и подмлатка, слатинасто земљиште богато калцијумом и погодно за производњу сточних хранива, близина Дунава, као и добар географски и комуникациони положај.

Коњарство је приликом оснивања имања била најважнија сточарска грана. После ослобођења 1945 године прикупљен је расут Карађорђевачки материјал из ранијег узгојног центра и правилним узгојем и селекцијом створен је радни коњ „Нониус“ расе. Упоредо се узгаја на ергели „Липицански“ и „Арапски“ коњ. 1952 године ергела је имала 529 грла коња, а 1955 године 578 грла коња.
Својим постојањем више од једног века, ергела је имала велики утицај на развој коњарства у бившој Југославији а посебно у Војводини и Србији.

Нониус раса коња се у ергели узгаја од самог оснивања ергеле и кроз деценије постојања успела је да створи велики број признатих нових родова код приплодних кобила. Нониус раса коња је уврштена у програм очувања генетских ресурса домаћих животиња. Ергела поседује матичне књиге нониус коња од оснивања до данашњег дана и заправо је једини расадник нониус грла и селекцијски
центар у нашој земљи. Конкурсом U.N. i F.A.O. нониус раса коња била је уврштена у програм очувања генетског потенцијала домаћих животиња.
1921 године у Банату је за потребе ергеле „Карађорђево“ набављено 50 кобила, и три из вуковарске ергеле нониуса. Као пастуви пепиниери коришћени су следећи пастуви из Мезохеђеша:
- Nonius X – 1 otac nonius X majka 544 Filou Nonius ož. 1914
- Nonius III- 14 otac Nonius III majka 329 Nonius Urmeny ož. 1910
- Nonius XXXVIII – 8 otac Nonius XXXVIII majka 226 Nonius XII ož. 1898.
У ергели су биле заступљене три старе линије пастува:
- Nonius XIX, kao ogranak 569 MB Nonius LIII-52
- Nonius XXXI, kao ogranak Enonius XI
- Nonius XXXVI, kao ogranak E Nonius X
као и три нове линије пастува:
- Admiral Breeze
- Shannon
- Le Dragon
Коњи се користе за рад у ергели, на пољопривредном имању, а значајан допринос кроз издавање пастува у закуп дала је на опстанак ове расе коња у Србији.

Липицанска раса коња се у ергели „Карађорђево“ узгаја од проглашења државне ергеле 1921 године, а 1930 године на ергелу долазе кобиле из Демир Капије и Станчића. Од 1946 године у ергелу се допремају грла из коњарских задруга Славоније, ергеле грофа Елтза из Вуковара, ергеле из Липика, и из расформираних ергела „Гладнош“ и „Добричево“. Касније су грла набављана из ергела „Липица“ „Ђаково“ „Вучјак“, и изграђен је карактеристичан тип липицанера који се очувао до данас. Ергела је имала кључну улогу у очувању расног састава липицанских коња на територији Србије и Војводине. Током дугогодишњег рада поред класичних родова, настали су и посебни родови настали на арапској основи.

Коњи липицанске расе ергеле „Kарађорђево“ доспели су до дворова Грчке, Велике Британије, Царевине Етиопије, Џамахирије Либије и Ирана. Чувени четворопрег липицанера ове ергеле био је гост на двору краљице Елизабете.

Ергела „Карађорђево" је један од оснивача LIF-а (LIPICAN INTERNATIONAL FEDERATION).

Најзначајнији пастуви који су коришћени за приплод у ергели Карађорђево из линије:
Favory, 810 Favory Boka 1955, 578 Fovory Dubovina 1970,
Conversano, 275 Conversano Boka 1963, 662 Conversano Wera III 1976,
Maestosa, 242 Maestoso Slavina I 1955, 555 Maestoso Lipica 1969
Neapolitano, 223 Neapolitano Budva II 1962, 863 Neapolitano Lipica IV 1975
Pluto, Pluto Navara 90 1972, 238 Pluto Lipica VIII
Siglavy, 454 Siglavy Vuka II 1967, 316 Siglavy Lipica VI 1985
Tulipan, 20 Tulipan Hanka IV 1978
Incitato, Incitato IX-2 1973

Енглеска пунокрвна раса се на ергели почела узгајати од самог оснивања ергеле, али је први значајнији запат формиран после другог светског рата. . Квалитет узгоја енглеске пунокрвне расе је доказан на многим домаћим и иностраним хиподромима. Са 15 победника дербија ергела „Карађорђево“ је једна од најуспешнијих власника и одгајивача грла у нашој земљи. У нашој земљи не постоји ни једно признање које ова ергела није освојила. Две године заредом ергела је била и шампионска штала на Бечком хиподрому.
Најбољи доказ квалитета у узгоју грла су и шампионска признања освојена на смотрама, сајмовим, изложбама грла. На Новосадском сајму ергела „Карађорђево“ је проглашена апсолутним Шампионом века у области коњарства. Енглеска пунокрвна ергела "Карађорђево" преко КСС члан је The International Stud Book Committee са седиштем у Енглеској.
Најзначајнија грла из ергеле „Карађорђево“ шампиони хиподрома су
Атлантик, Глисер, Николета, Амадеус, Галантан, Титаник, Радар, Нестар, Несташко, Дафина, Нена, Невера, Wild Waltz, Quadrant, Нивела,

До 1970 године у ергели се узгајала и арапска раса коња.

Књига утисака посетилаца ергеле "Карађорђево" која је отворена 01. јуна 1924. године, у коју се гости и посетиоци и данас уписују је од непроцењивог значаја. Она је и најстарија књига посетилаца у целој Србији. Утисци, коментари, сугестије, предлози, критике, обећања, сведоче о настанку, развоју и тренутном стању. Она је сведок добрих и лоших времена кроз које је прошла ергела. Преживела је ратове, кризе, сиромаштва. Уписани су државници, председници земаља, амбасадори, политичари, министри, професори, новинари, студенти, ђаци, али и стручњаци из области сточарства, ветерине, туризма, пољопривреде, војске, коњарства. Готово сви посетиоци су јединствени у ставу да ергелу и ово природно богатство треба сачувати.

Дана 05. јуна 1983. године отворен је хиподром „Младост“ у Карађорђеву.

Од 30. септембра 1989. године отворена је стална изложба музеја о ергели „Карађорђево“, са најважнијим експонатима, трофејима, записима, фотографијама из своје историје.

 

 

A+ A-

Претрага

Временска прогноза


TripAdvisor

Пратите нас

Добро дошли...